Виши суд у Неготину је као Првостепени (окружни) суд настао из магистрата Уставом од 1838. године као првостепени суд у окружју крајинском. Од 1859. године до 1912. године, за нешто више од 5о година, променило се дванаестак предсеника суда и више десетина судија и судских чиновника.
Суд је радио у приватним зградама све до 1894. године, када је добио своју нову зграду на месту где се некада налазила Хајдук Вељкова Баба Финка, односно данас зграда Скупштине Општине.

Председници Првостепеног (окружног) суда у Неготину били су: Миша Миленковић (1860 – 1869), Станоје Лацковић (1870 – 1874), Милош Трпезић (1877), Милош Дамњановић (1878 – 1881), Сретен Делић (1882 – 1883), Илија Мојсиловић (1883 – 1888), Милан Милетић (1889 – 1900), Лазар Стевановић (1901), Драгутин Милићевић (1902 – 1904), Миливоје Радовановић (1905 -1907) и Јован Јовановић (1908 – 1912).

Након I светског рата, реорганизацијом државне управе у Краљевини СХС 1922.године, Неготин је изгубио статус окружне вароши и остао без окружних институција, да би већ 1930.године, Окружни суд био враћен у Неготин, као и још неке окружне и среске институције.

Током II светског рата, Народноослободилачки одбори су од стране комунистичког руководства били наметнути као органи „народне власти“, а до одвајања судске од извршне власти по захтеву Повереништва за судство НКОЈ-а, дошло је 1945.године доношењем Закона о уређењу народних судова, када су формирани срески, окружни, врховни судови народних република, те Врховни суд ФНРЈ, као највиши орган правосуђа у земљи. Тада је Уредбом Владе НР Србије о броју и територијалној надлежности среских и окружних судова на територији Народне Републике Србије ван подручја Аутономне покрајне Војводине од 12. маја 1947.године, у Неготину формиран Срески суд за подручје Градског народног одбора града Неготина и административног среза крајинског, који је судио лакша кривична дела и решавао грађанске спорове који се у пракси најчешће јављају.

Коначно, на основу чл.4 Закона о изменама и допунама Закона о организацији и територијалној надлежности судова опште надлежности („Службени гласник СРС“ број 7/69), Републичко извршно веће је дана 25.06.1969.године донело одлуку о почетку рада новооснованог Окружног суда у Неготину, који је почео са радом 01.09.1969.године и који је одлучивао у првом степену у кривичним, грађанским и другим предметима по својој надлежности, а затим у другом степену против одлука општинских судова.

Председник суда био је судија Живорад Рајишић, а у даљем периоду ову дужност вршили су Радојца Лековић, Крстомир Мајсторовић, Војислав Нинић, Јелка Аранђеловић и Слободан Фанцикић.

Окружни суд у Неготину, као део правосудне мреже Републике Србије, у судској хијерархији био је потчињен Врховном суду Србије, а надређен општинским судовима у Неготину, Кладову и Мајданпеку.

Законом о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 110/2008, 104/2009), који је ступио на снагу 01.01.2010.године, Окружни суд је преименован у Виши суд у Неготину.

Виши суд у Неготину надлежан је за територију општине Неготин, Кладово и Мајданпек, обухватајући две трећине Борског округа, са територијом укупне површине од 2.650 км2 коју насељава 90.876 становника у 76 насељена места. Смештен је у згради Општине Неготин са осталим правосудним органима, на адреси Трг Стевана Мокрањца број 1.

Вршилац функције председника суда је судија Братислав Милосављевић, док су судије кривичног одељења Томислав Милојковић, Драгица Сингуриловић, Љиљана Зарић и Душан Царановић, а судије грађанског одељења су Верица Ђурић, Слађана Марковић и Љубица Никић.
Обележја Вишег суда у Неготину су печат који садржи назив и седиште суда и грб Републике Србије. Назив, седиште суда и застава Републике Србије истакнути су на видном месту зграде у којој се суд налази, док је застава Републике Србије истакнута и у судницама.